Ušuškana uz frontalni deo zgrade, levo od glavnog ulaza, već duže od jednog veka raste tisa (Taxus baccata L.), mitsko drvo prožeto simbolikom dugovečnosti, otrovnosti i raznih narodnih verovanja. Poznati su primerci stariji od dve hiljade godina, visoki i do 20 metara, koji rastu izuzetno sporo, ali svojim trajanjem nadmašuju gotovo sve poznate biljne vrste. Zrenjaninska tisa, vezana za Gradsku kuću i njeno neposredno okruženje, iznikla je oko 1890. godine, o čemu svedoče fotografije nastale u tom i nešto kasnijem periodu. Uz desno krilo zgrade nalazi se još jedan primerak, nešto skromnijih dimenzija, a u Gradskoj bašti, oko fontane, takođe uspeva nekoliko stabala.
Da li se simbolika tisovog drveta može vezati za zbivanja unutar “prve” zgrade Zrenjanina i ljude koji su u njoj donosili sve najznačajnije odluke vezane za funkcionisanje grada? U Srba, Tisa se upotrebljava protiv uroka, zlih duhova i veštica, a ukućanima donosi zdravlje i dugovečnost. Ponegde se veruje da iver od tisovine među novcem čuva isti od potrošnje. Konačno, semenke ploda tise su otrovne, baš kao i listovi, dok je crveni semeni omotač sočan i sladak.
Stablo tise možda će nadživeti i samu Gradsku kuću, a možda i nestati u vihorima nepredvidivih životnih ukrštanja i razmimoilaženja, ko zna. Danas je ona jedan od simbola grada na Begeju, baš kao i zgrada u čijoj je zaštitničkoj senci rasla i zimzelenu krošnju širila svih burnih prohujalih i godina čiji smo savremenici…

(Iz rukopisa monografije “Gradska kuća Zrenjanin", koja je u pripremi za štampu)