15/07/2008

Grad Zrenjanin, prema juče objavljenim podacima Svetske banke, ima najbolje uslove za poslovanje u Srbiji, dok se u ukupnom plasmanu među gradovima jugoistočne Evrope nalazi na drugom mestu. Beograd je zauzeo 13. mesto od ukupno 22 grada iz šest zemalja. Kruševac je zauzeo 5. mesto, Užice 10, a Vranje 14. mesto na regionalnoj listi o uslovima poslovanja koja je predstavljena u makedonskom gradu Bitolju, proglašenim za grad Zapadnog Balkana sa najboljim uslovima poslovanja. Poslednje mesto na listi zauzeo je Mostar.

Izveštaj Svetske banke o poslovanju u jugoistočnoj Evropi u 2008. godini obuhvata 22 grada u sedam ekonomija: Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo (U skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija (1999.), Kosovo se nalazi pod upravom privremene administrativne misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu - UNMIK), BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija.

Ovo je prvi put da Izveštaj o poslovanju ne obuhvata samo najnaseljenije gradove, već daje mogućnost poređenja gradova u okviru jedne zemlje kao i sa drugim gradovima u regionu. Izveštaj vrši poređenje četiri oblasti regulative koje su u nadležnosti lokalne administracije i sprovode se na lokalnom nivou: pokretanje preduzeća, dobijanje dozvola, upis vlasništva i izvršenje ugovora.

Beograd se nalazi pri samom dnu među srpskim gradovima, ali je među prestonicama Zapadnog Balkana u gornjoj polovini – iza Tirane i Skoplja ali ispred Zagreba, Sarajeva i Podgorice. Iz izveštaja proizilazi da Srbija investitorima nudi dobre uslove u domenu upisa imovine i izvršenja ugovora, ali da je po izdavanju građevinskih dozvola gora od većine drugih zemalja Zapadnog Balkana.

U Zrenjaninu investitori mogu najefikasnije da reše spor i obezbede izvršenje ugovora, a za to im je potrebno 300 dana, što je u rangu sa SAD. Za tu proceduru treba da izdvoje 25,7 odsto vrednosti koja je predmet spora. Kruševac je po ovom kriterijumu na drugom mestu, Užice na 4, Beograd na 10, a Vranje na 11. mestu. Po tom pokazatelju najgori je bosanski grad Banjaluka, u kojem procedura traje 1.480 dana i košta 41,1 odsto vrednosti koja je predmet spora.

Srpski gradovi su na pozicijama od 2. do 7. mesta po efikasnosti upisa imovine, pri čemu procedura traje od 74 do 111 dana, a troškovi se kreću od 2,8 do 2,9 odsto imovine koja se upisuje. U Srbiji dobijanje dozvola obuhvata od 17 do 20 procedura koje ukupno traju od 183 do 414 dana, a troškovi izdavanja dozvole i povezivanja sa infrastrukturom u Beogradu su viši nego u svim drugim gradovima koji su uvršteni na listu.

U izveštaju se ističe da, iako su neke zemlje postigle izuzetan napredak u poboljšanju investicione klime na nacionalnom nivou — Hrvatska i BJR Makedonija su bile među 10 najboljih reformatora prošle godine — postoji još mogućnosti da se reforme prošire na lokalni nivo. "Jugoistočna Evropa se reformiše brzo kako bi olakšala poslovanje. Ovaj izveštaj pruža podatke za gradove koji mogu da inspirišu reformski trenutak, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou i da doprinesu reformi čitavog regiona", rekla je Džejn Armitaž, koordinator Svetske banke za jugoistočnu Evropu.

Bitolj u BJR Makedoniji je prvorangirani grad u ovom izveštaju. "Zadovoljstvo nam je da je ovaj grad dobio titulu najboljeg reformatora," rekla je Patricia Rejder, Direktor misije Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Skoplju. "Reforme u oblasti poslovanja su od ključne važnosti za rast. Investitorima je potrebna predvidljivost, dobro korporativno upravljanje i zakon o obligacijama; a regionu su potrebne investicije koje će stimulisati rast i stvaranje novih radnih mesta."

U izveštaju su identifikovane reforme koje mogu da povećaju konkurentnost gradova smanjenjem troškova i rizika poslovanja. Ovo obuhvata konsolidaciju izdavanja gradjevinskih dozvola primenom jedinstvenog šaltera, uvođenjem elektronske registracije preduzeća i poboljšanjem sistema upravljanja sudskim predmetima.

Gradovi mogu da nauče o reformskim rešenjima od drugih gradova u svojoj zemlji ili od gradova zemalja u regionu. Kada bi jedan grad usvojio svu postojeću dobru praksu u jugoistočnoj Evropi, to bi ga rangiralo na 9. od 178. mesta koje izveštaj "Doing Business" obuhvata, i bio bi u rangu Irske i Kanade, što bi značilo da usvoji dobru praksu od Vlore, Albanija (u pokretanju poslovanja); Osijeka, Hrvatska (dobijanje građevinskih dozvola); Pljevlja, Crna Gora (upis vlasništva); i Zrenjanina, Srbija (izvršenje ugovora).

Izveštaj je vodio FIAS, multidonatorska savetodavna agencija Grupe Svetska banka za unapređenje investicione klime. Urađen je uz finansijsku podršku IFC-a, Agencije Sjedinjenih država za međunarodni razvoj i Državnog sekretarijata Švajcarske za ekonomske poslove (SECO). Temelji se na naporima više od 224 pravnika, računovođa, arhitekata, izvođača radova, inženjera, stručnjaka za nekretnine, kao i državnih službenika na lokalnom i nacionalnom nivou.